Moje ime je Bogdan Ćirić, osnivač sam i direktor startap kompanije nanobile. Bavimo se razvojem Smart City i CleanTech rešenja. Osnovani smo 2019. godine u martu, na rešenjima smo počeli da radimo negde krajem 2018. Trenutno naš tim ima oko desetak ljudi i glavno rešenje na kojem radimo je smart parking and traffic solution namenjen gradovima, šoping centrima, aerodromima, zgradama, tako da može biti korišćen za više različitih rešenja, ali je fokus na rešavanju parking problema i problema saobraćaja.

Šta je nanobile?

Pre svega, radimo hardversko-softverska rešenja. Naše rešenje se sastoji od parking senzora, parking stupova, gateway-a i sve te informacije koje dobijamo od našeg hardvera mi prosleđujemo na servere i šaljemo aplikacijama za korisnike.

Korisnici imaju aplikaciju koja im služi kao navigacioni sistem pre svega, imaju pregled trenutne situacije u saobraćaju, pregled dostupnosti parking mesta tamo gde idu, imaju opciju, gde je ona dostupna, rezervacija parkinga unapred i imaju način da plate parking preko same aplikacije. Pokušali smo da ceo jedan sistem sklopimo u jednu aplikaciju da ne bi bilo potrebe da se korisiti jedan navigacioni sistem, da se koristi aplikacija za parking i da se preko SMS-a ovde kod nasplaća parking mesto, nego je sve to u jednom.

Kako izgleda startap početak?

Dobro, to je teško pitanje. Ljudi imaju dve različite slike o startapu. U Srbiji se startapom smatra svaka kompanija koja počinje bilo šta, da li će to biti outsorucing kompanija, za marketing, za web development ili tako nešto. I postoji druga strana, koju ja smatram kao startap, a to je da imaš inovativni proizvod koji hoćeš da plasiraš na tržište. Tvoj proizvod na kojem ti radiš, koji postoji na inostranom tržištu ili negde u blizini, ali mislim da je to veći opis startapa nego samo počinjanje bilo čega.

„Kako početi? Naći rešenje za neki problem“

Kako početi? Naći rešenje za neki problem. To je prvenstveno, svi mi nalazimo rešenje za problem koji neko ima. Ono što je jako važno jeste istražiti usereza koje kasnije planirate da vam budu useri. Da se napravi rešenje koje mi u glavi imamo da je savršeno, pošto mi kao founderi hoćemo da imamo to da je naše rešenje savršeno, da će svi da ga koriste. To sve kreće sa istraživanjem tržišta. Sećam se svog prvog istraživanja tržišta gde smo pravili anketu „Da li imate problem sa parkingom?“. To je pitanje koje se ne postavlja tako direktno, jednostavno treba ljude dovesti do toga da oni imaju problem, a ne navoditi ih da vi već imate rešenje za tako nešto. U ovom nekom delu uvek pominjem jednu knjigu koja se zove „Mamin test“, koja je jako važna, mogu ukratko da objasnim. Kada pričate sa ljudima o vašoj ideji, pričajte sa ljudima koje ne poznajete. Zato što će oni biti mnogo otvoreniji i kritičniji prema tome šta radite i da li to njima ima neki smisao ili nema. Ako pitate vašu mamu za vašu ideju, ona će uvek reći da je to savršeno i da je to najbolje i da možete da uspete. Naravno, možete da uspete, ali sve to ide, kao što sam rekao, step by step. Jako mali procenat startapa koji uspe je world wide, ja ne znam da li 5% startapa uspe sa svojom idejom. Tako da je neophodno da se bude istrajan i jednostavno da dokažete zašto je vaša ideja bolja od drugih.

Kako je nastala vaša startap ideja?

Iz Novog Sada. Svi znamo kakav je saobraćaj u Novom Sadu i Beogradu, nismo uopšte na početku razmišljali o Beogradu, hteli smo da rešimo problem saobraćaja i parkinga u Novom Sadu. Naravno, mi ne dosnosimo nova parking mesta, ne utičemo na taj deo, ali možemo da olakšamo ljudima – da smanjimo vreme koje im je potrebno za traženje parking mesta i da smanjimo potrošnju goriva, da smanjimo samu zakrčenost saobraćaja pošto je dokazano su da preko 50% saobraćaja u stvari ljudi koji se vrte u krug tražeći parking mesto. Naravno, ideja je počela potpuno drugačije od ovog trenutnog rešenja. Skupio sam ekipu sa FTN-a i sa Mihajla Pupina u Zrenjaninu sa kojima sam počeo da pričam o tome da li je to moguće napraviti bolje i sada trenutno smo mi jedina firma na svetu koja se bavi malo drugačijim rešenjem parkiranja. Mi pored same senzorike, pružamo i opciju rezervacije unapred, što pruža korisniku neki reliability da može da se osloni na samu aplikaciju i pružamo im nove načine plaćanja iEAE sistem koji je dobra opcija da smanji zakrčenost saobraćaja u gradu.

Da li je postojao strah na početku?

Sad kad bi trebalo da se setim kad smo tačno izašli u javnost, mislim da je bio jun 2019. godine na Seedstarsu. To je bilo naše prvo predstavljanje, u stvari predstavljanje našeg rešenja. Da li je postojao strah ili nije? Mislim da nije. Jednostavno, mi kad smo krenuli, to je moja prva greška koju sam napravio, mi smo mislili dobićemo investiciju odmah, možemo odmah da radimo, nije problem raditi sa državama. To je kod nas možda i najveći problem što smo fokusirani da radimo sa državama i što jednostavno sales cycle kod država je jako dugačak, a drugo je to što na trenutnoj startap sceni, ne samo u Srbiji, nego uopšteno u Evropi i u Americi, kada se pojavite sa rešenjem koje sadrži hardver i proizvodnju hardvera, tu nastaje jako veliki problem. Zato što to unosi nesigurnost investitorima zbog logistike i svega ostalog. Nije isto napraviti softverski startap, jednostavno uraditi aplikaciju, imaš server i odradiš sve, treba ti desetak ljudi da vodiš sve. Ovo je druga priča gde mi moramo da imamo svoju proizvodnju, da moramo da imamo ljude zaposlene u proizvodnji, da pored svega toga moramo da imamo inženjerski tim koji radi na razvoju svega toga. Tako da je to možda bio neki strah, to je bilo nešto najteže kroz šta smo prolazili.

„Biznis modeli se menjaju kod startapa neprestano i jednostavno mora da prođe optimizacija, obično ljudi kažu da je potrebno oko dve godine da se izađe na tržište“

Za startap nije moguće dobiti bankovne garancije za projekte koji su preko milion evra, teško je dobiti i do milion evra. Mi smo prošle godine naučili tu lekciju i promenili biznis model, tako da se sada više fokusiramo da naše rešenje prodajemo sistem integratorima, firmama koje se bave implementacijom ovakvih rešenja i da preko njih radimo našu prodaju, pošto su to firme koje su već poznate na tržištima, koje imaju finansije i mogućnost da dobiju bankovne garancije i firme koje su već normalne na tenderima. Shvatili smo da je mnogo lakše preko njih da radimo, nego da radimo sami i da prodajemo državama naše rešenje. To su dve greške koje sam ja učinio na početku, ali to je sve nešto kroz šta mora da se prođe. Biznis modeli se menjaju kod startapa neprestano i jednostavno mora da prođe optimizacija, obično ljudi kažu da je potrebno oko dve godine treba da se izađe na tržište. Kod nas će se to pokazati poprilično tačno, mi ćemo u martu napuniti dve godine kao firma. Svi moraju da znaju da nije jednostavno da samo napraviš nešto, sutra si na tržištu i prodaješ rešenje koliko hoćeš. Mislim da sve to ima svoj step by step, ima učenja i startap scena je takva da moraš mnogo toga da naučiš zato što nije kao obično poslovanje.

Kakva je startap scena u Srbiji?

U Srbiji je startap scena dosta razvijena, to smo mogli da vidimo i preko istraživanja Startup Genome-a, da smo dosta jaki u blockchain i gaming industriji. Naravno, jaki smo i u ostalim industrijama, ove dve su možda malo ispred drugih. Ono što je jako dobro u Srbiji je to što mi stvarno imamo kvalitetne ljude, što naši ljudi rade za startape u inostranstvu i što bih ja lično voleo da ljudi svoj posao razvijaju iz Srbije. Postoji jako puno startapa, postoji jako puno uspešnih startapa iz Srbije. Svi znamo da nabrojimo makar desetak koji su počeli od male kancelarije, sada imaju stotine radnika i u jako su ozbiljnim idustrijama i poslovima. Mislim da imamo dosta jaku scenu koja je, recimo, negde na početku. Jeste da sve to traje godinama, ali mislim da tek sada počinjemo da se razvijamo kao startap scena i mislim da će u budućnosti to biti mnogo bolje.

Šta bi poručio ljudima koji tek treba da zapolove u ove vode?

Mogu da im kažem da nikad ne odustaju. To je prvo i osnovno, definitvno da nikad ne odustaju. Ako imaju nešto što su smislili i što im se sviđa i što misle da može da uspe, da guraju tu priču i da budu uporni. Zato što mislim da je to jedini način da se opstane u ovakvom poslovanju kao što je startap, jer mnoge firme pucaju jako brzo. Mora da se ostane sa vizijom kako vidite svoju kompaniju za pet godina i da uvek imate viziju, da se ne razmišlja o tome šta ćemo da radimo sledeći mesec, šta će biti za šest meseci, godinu dana. Mora da postoji vizija od pet do deset godina i da to bude neki goal koji mora da se prati i da nema veze koliko puta udarite u zid, mora da se nastavi dalje. Mislim ne mora, ali bi bilo savršeno da se nastavi dalje i da se trude da izguraju to do kraja. Ono što na kraju dolazi mislim da nije toliko bitno, naravno svi smo mi ovde zbog finansija i da uspemo u nečemu što radimo, ali mislim da je taj put kroz život startapa u stvari jedno životno iskustvo koje bih ja voleo da svako iskusi. Teško je, ali je to pozitivan bol koji te tera da guraš dalje i da uživaš u tome što radiš. Sto puta ćete pasti skroz dole, ali ćete se truditi da 101. put ustanete i da nastavite dalje. 

Transkript iz intervjua sa Bogdanom Ćirićem iz serijala „Startap priče“.