Koja su to tajne osnivača uspešnih startapa? Da li mi je zaista potreban mentor? Da li je sada pravo vreme za startap? Kako da ljudi veruju u moju ideju?
U poslednje vreme stalno slušamo o startapima koji su promenili svet. Mnogi od njih započeti su kao ideja iz „garaže“, bezbroj puta bili pred bankrotom– ali su na kraju izrasli u najjače kompanije sveta. Mejnstrim mediji bombarduju nas idejom o osnivaču koji sledi svoju strast, i upornošću može sve.Fakultetsko obrazovanje ostavlja po strani, i pokreće startap u kome neretko ume i da prespava. On postaje njegov život. A tako i ideja o pokretanju startapa, kao takvom stilu života – današnji trend.
Šta sve zapravo startap nosi sa sobom? Da li je zaista potrebno ostaviti sve zarad jedne ideje? I šta kada imamo ideju, šta onda?
Bekap plan
Malo je poznato da je Stiv Voznijak, nakon što je osnovao Epl sa Džobsom 1976, i dalje nastavio da radi kao ful tajm inženjer u Hjulit-Pakardu do 1977. godine.
Osnivači Gugla, iako su već smislili kako da unaprede pretrage po internetu – još dve godine nakon nisu odustajali od post-diplomskih studija. I osnivač I-Bej-a svoj posao programera ostavio je tek kada je od hobija počeo da zarađuje više nego na poslu.
Dakle?
Rizik o kojem svakodnevno slušamo, kako ljudi ostave sve kako bi se posvetili svojoj ideji, i nije tako realan. Ne, ako zaista želite da uspete. Ovo ne znači da rizik ne postoji, i da idući za svojom idejom nećete morati da prihvatite odricanja. Ali, stavljanje studija ili svega po strani da bismo se posvetili ideji – može doneti više lošeg nego dobrog.
Zašto?
Pre svega, postoji velika verovatnoća da tajming nije pravi. Tačnije – da niste dorasli zadatku. Ali ne brinite, ovo nije obeshrabrujuća činjenica. Samo znači da ukoliko se kao student upuštate u nešto veliko i sanjate o ideji koja će promeniti svet – ono što vam vrlo verovatno nedostaje jeste iskustvo.
Zato ostavljanje studija po strani i trk u žarište možda i nije tako dobra ideja. Međutim, ukoliko pored sebe imate profesionalce iz određenih oblasti, spremne da podrže vaš san – prigrlite priliku i upijte svo moguće znanje. Ovo je jedan od razloga zašto naučno – tehnološki parkovi predstavljaju idealno mesto za rađanje vanvremenskih ideja – jer nauka radi tik uz privredu i obrnuto. Tako i mladi ljudi, na studijama i bez dana radnog iskustva mogu zaista naučiti i kasnije primeniti korisne stvari za svoj potencijalni biznis.
Dajte sebi vremena da učite, da grešite i na kraju krajeva – steknete iskustvo. Na fakultetu, van njega, u realnim poslovnim uslovima i radeći na svom snu. Apsolutno je moguće da imate sve.
Ako ste prethodno razumeli da treba da se posvetite studijama i da zanemarite svoju ideju – grešite. Naprotiv, jedno ne treba da isključuje drugo i ako ste dovoljno uporni, izguraćete sve što ste zamislili, a možda i mnogo više.
Čak i ako niste među onima koji vagaju da li da biraju svoj san ili visoko obrazovanje – promislite da li je tajming pravi. Jer možete imati ideju vrednu miliona, ako tržište ili možda vi, niste spremni za nju – neće uspeti.
Dakle, rizik postoji i na to se pripremite. Ali naučite da razgraničite zdrav rizik i onaj „sve ili ništa“. U najgorem slučaju, ako ste igrali na „zdrav rizik“ i niste uspeli – uvek možete da pokušate ponovo. Na šta se svakako pripremite, jer ćete neke stvari sigurno ponavljati iznova,iznova i iznova.
Ne treba vam ideja koja će promeniti svet, ali ako je imate – još bolje
Jedna od čestih zabluda nekoga ko razmišlja o pokretanju startapa jeste da njegova ideja MORA da promeni svet. Ili to ili nije dovoljno dobra. Mnogi u međuvremenu, vodeći se tim razmišljanjem, odluče da nikada ni ne pokušaju.
Čak i mnoge milionske ideje liče jedne na druge. I prepliću se. I nisu počele kao nešto naizgled drugačije i jedinstveno, a dostigle su ogromne razmere.
Zato – budite posebni, ali ne morate biti jedini. Dovoljno je da nešto radite drugačije i bolje od ostalih. Pronađite onu dodatnu vrednost koju ćete pružiti i osluškujte tržište.
I ne može odmah sve. Čak ni kompanije poput Guglaili Fejsbuka nisu počele sa „mi smo namenjeni svima“. Ovakve ideje nazivaju se vitamin startap idejama i vrlo često ne uspeju.
Ne postoji proizvod ili usluga koji su namenjeni svima. Čak i ogromne korporacije koje pružaju bezbroj usluga imaju tačno određene ciljne grupe i strategije poslovanja za svaku od njih. Zato je fokus na početku, kada razvijamo startap, veoma bitan. Da se snaga, ljudski faktor, vreme ali ni novac – ne rasipaju.
Fokusirajte se na ono što radite najbolje, na ono u čemu leži vaša jedinstvena vrednost. Kasnije možete da se posvetite razvoju biznisa, kada za to dođe vreme.
Ako trenutno nemate ideju za pokretanje biznisa, a znate da to želite – znajte da vam ideja neće pasti na pamet ako pokušavate da je smislite. Jer način da dođete do ideje za startap jeste da ne pokušavate da smislite ideju za startup. Preokrenite um tako da traži problem – a rešenja će vam se potom prirodno javiti. I najveće kompanije sveta su tako pokrenute – Epl, Gugl, Fejsbuk. Sve su započete kao projekti – rešavajući ono nešto čega ljudi nisu bili ni svesni da im je potrebno, da im nedostaje. Osnivači su pomalo „živeli u budućnosti“ i prepoznali „pain“ društva. I to je ono što se preporučuje da radite – uvek pomalo živite u budućnosti i razmišljate korak ispred.
Zapitajte se šta za vas predstavlja svakodnevni problem? Šta vam crpi vreme? Kako nešto možete da poboljšate i unapredite?
Pol Grejem, preduzetnik i suosnivač poznatog seed fonda Ju-Kombinator , za stvaranje uma u kom se ideje za startap javljaju nesvesno,savetuje sledeće:
1)Naučite mnogo o stvarima koje su bitne
2)Radite na problemima koji vas zanimaju
3) Sa ljudima koji vam odgovaraju i koje poštujete
I nije potrebno da se specijalizujete za neku tehnologiju. Ako ste već u tome profesionalac – odlično! Ali čak i ako niste, fokusirajte se na ono u čemu ste dobri, ono što vas zanima – i gledajte da napredujete.
Zato, ne treba vam ideja koja će promeniti svet, ali ako je imate – još bolje.
Zablude startap osnivača
Postoje mnogobrojne zablude o startapima. Jedna od njih jeste da će sve teći po prvobitnom planu. Pripremite se da neće.
Svakodnevno ćete „otkrivati novi horizont“ i postajati svesniji kompleksnosti svakog dela zadatka koji se stavi pred vas. Zato – vežbajte fleksibilnost. I spremite se na dinamiku.
Najbitnije je da svog kupca ili korisnika upoznate bolje nego sebe. A to svakako nije moguće dok se ne uhvatite u koštac sa izazovima. Moguće je i nužno je pripremiti se i istražiti – ali neke stvari ipak ćete naučiti isključivo u hodu.
Otklonite mišljenje da sve znate najbolje i budite spremni da slušate.
Neki od mentora koji su pomogli u razviću stotina ideja, navode kako je jedna od osnovnih razlika između ideje koja će uspeti i one koja ne – u osnivaču i njegovoj spremnosti da sluša.
Istraživanje tržišta je pola posla
Iako se iskustvo stiče i znanje postepeno upija – uvek možete da date sve od sebe da se što bolje pripremite i istražite sve što vam je dostupno.
I ovo nećete uspeti za kratko vreme – to je proces koji ne prestaje.
Kako da se najbolje pripremite?
Uzmite papir i zapišite 5 do 10 stvari koje volite. Potom to isto uradite za stvari u kojima ste dobri, prirodno talentovani. To mogu biti i stvari poput „dobar sam u komunikaciji“ ili „dobar sam u organizovanju ljudi“.
Možete sprovesti i SWOT analizu sebe samog, kako biste detektovali svoje snage, slabosti ali i pretnje i mogućnosti iz okruženja.
Kada sve stavite na papir, neki pravci će vam se razbistriti. Biće vam jasno koji deo posla treba da preuzmete na sebe, a koji deo je bolje delegirati (naravno, kada to bude moguće). U krajnjem slučaju imaćete predstavu šta je ono na čemu treba više da radite.
Preispitajte i šta je ono što vam crpi energiju, a šta daje. Istina je da ćete morati mnogo da radite na sebi – u svakom smislu. Zato dobro definišite stvari koje vas opuštaju, motivišu, pune baterije – i ne zanemarujte ih.
Pre nego što otvoritevrata svog startapa procenite tržište. Odredite specifičnosti koje ga karakterišu. Šta je do sada uspevalo, šta ne? Važno je da razumete industriju u koju ulazite, kao i njene glavne igrače i vaše buduće konkurente.
Pravila igre postoje. Pre nego što ih potencijalno promenite, morate se upoznati sa trenutnim. Iako će to značiti brdo papirologije o porezima i pravnim aspektima – nije ih moguće zaobići.
Naravno, u idealnom slučaju naićićete na mentora koji je iskusan i zna šta radi – ali čak ni tada ne prepuštajte sve drugome. Ipak je to vaš san – a ko u tom slučaju treba da bude potkovan znanjem bolje nego vi?
Jasno vam je koliku ulogu igra vaša konkurencija. I koliko je bitno da budete dobro upoznati sa njenim radom.
Zapišite sebi na papir:
Kada stvari počnete da razlažete biće vam mnogo jasnije u kojoj ste poziciji i gde možete dospeti. Konkurencija i njeno dosadašnje poslovanje mogu vam biti za nauk, ali vas mogu usmeriti ka pravcu koji podrazumeva više otvorenih vrata.
Ljudi poput Stiv Džobsa ili Fil Najta sigurno iza sebe imaju iskustvo koje je nemoguće u potpunosti preneti na papir – ali je itekako dovoljno da odatle prikupite korisne savete i trikove.
Ono što je zajedničko svim ljudima koji su izgradili imperije – jeste način razmišljanja. I nepogrešivo je da je iskustvo sve njih oblikovalo na sličan način – da prepoznaju ono na šta je potrebno staviti fokus i ono u čemu su godinama grešili. Da biste izbegli što je više grešaka moguće – čitajte, čitajte i čitajte. Možda ih i nećete u potpunosti izbeći, ali ćete podesiti svoj sistem razmišljanja, što je svakako prvi korak svakog uspešnog vizionara.
Evo dela literature koja vam može biti od pomoći:
Ako ste tip kojem više odgovara video sadržaj, tu je serija koja će vam približiti svet startapovaca na najverniji način – „Silicijumska dolina“. ()Osim terminologije, načina finansiranja, osnovnih „zakona“ u svetu tehnologije danas, ovde ćete pronaći svu potrebnu inspiraciju i uvideti pravce razmišljanja vizionara i vođa gigantskih kompanija. Za svakog ko planira da uplovi u ove uzburkane vode, topla preporuka!
Svaka informacija više koju imate – je za nijansu manji rizik koji snosite.
Zato uvek budite u toku, što je više moguće. Na početku svog puta imaćete predstavu o tome koliko ne znate, i koliko vas čeka da istražite. Ali kada se uhvatite u koštac sa izazovima, možda će vam konstantno prikupljanje informacija postati teret.
Zato na vreme isfiltrirajte one mreže, forume, newslettere koji su u vezi sa vašom industrijom i pratite šta se dešava.
Pripremite se da je startap stil života – i da ćete ga kao takvog, svakodnevno živeti.
A kada postanete isuviše zauzeti iščitavanjem – okrenite se podkastima.
Dobra vest je da čak 32 podkasta na našem jeziku obrađuju teme preduzetništva. Pronađite onaj koji odgovara vašem ukusu i industriji i ispunite vreme najveće gužve u saobraćaju na malo drugačiji način. Šta god da odaberete kao primarni način informisanja, samo budite u toku.
Iza svake visoke pozicije u kompaniji stoji osoba sa imenom, prezimenom i svojom pričom. Iza svake B2B prodaje stoji osoba koja je sačinila ponudu i ona koja ju je prihvatila.
Svet biznisa je opet svet sačinjen od ljudi, njihovih želja i aspiracija.
Zato se povezujete sa ljudima sličnih razmišljanja – oni će vas motivisati i gurati.
Povezujte se i sa onima iz različitih branši i drugačijih stavova – oni će vam dati nove uvide i otvoriti nove pravce razmišljanja.
U svojoj knjizi „Umetnost pobede“ tvorac Najkija ističe koliko je njegov tim bio sačinjen od čudaka. Neke je upoznao na najrazličitije načine, ni ne sluteći da će oni jednog dana postati deo njegovog tima. A šta im je bilo zajedničko? Strast i ekspertiza i svaki je bio čudniji od sledećeg. Zato je, kako kaže, Najki dotle i dogurao. Zbog posebnih karaktera ljudi koji su delili istu viziju i vraški dobro znali svoj posao.
Zato birajte sa kim ćete da radite, kome da verujete i od koga da učite.
Biznis plan
Neki misle da im biznis plan ne treba ukoliko imaju početni kapital i ne planiraju da obezbede sredstva iz kredita.
Greška!
Biznis plan je mnogo više od papira koji prilažete kada zahtevate odobrenje sredstava.
Kao što biste na nepoznati put krenuli sa mapom u ruci, tako vam i kroz ovo putovanje treba biznis plan – kako bi vas vodio korak po korak. Naravno, ne znači da ako imate plan imate i zasiguran uspeh, ali su šanse mnogo veće.
Pomoćiće vam da realno sagledate činjenice, razmislite o svom predlogu vrednosti i vašim korisnicima i eliminišete rizik nedostatka kapitala.
Osim što će koristiti vama, on treba da bude sažetak vašeg funkcionisanja – i da pomogne bilo kome drugom da ukoliko ga pogleda, razume vašu priču.
Istina je da pred investitore ne možete izaći bez spremnog plana, niti od banke zahtevati da vam odobri sredstva ako nemate realnu i funkcionalnu ideju upakovanu u biznis plan.
Zato, kada ste definisali osnovne pravce kojim želite da idete, istražili – vreme je da to adekvatno prikažete u svom biznis planu. I budite spremni da ćete ga menjati, unapređivati, uočavati propuste i pravce za poboljšanje.
O tome kako napisati dobar biznis plan, pročitajte na linku.
Mentor
Na pitanje „Da li mi je zaista potreban mentor?“ odgovor je da i da.
Mentorisu zapravo ljudi koji imaju neko specifično iskustvo, koji se bave time da ideju poput vaše sagledaju iz pravog ugla i nađu joj „pukotine“. Mentori su ključni za razvoj vašeg biznisa.
Jer, ko može da vam pomogne više od osobe koja se susrela sa mnoštvom startapa, njihovim specifičnim problemima i izazovima tržišta?
Iskustvo je ono što nemate, ali istina je da postoje oni koji ga imaju – i koje treba da imate u svom timu.
Mentor će vam pomoći da:
Kako da pronađete mentora?
Krećite se – po konferencijama, startap vikend organizacijama i takmičenjima.
Pre svega, neretko mentori posećuju ovakve događaje i sami tražeći priliku za saradnju. S druge strane, ako ste dovoljno smeli i uporni (a trebalo bi da jeste) istražite i raspitajte se o idealnoj osobi koja bi sa vama podelila viziju. Sledeći korak je da tu osobu uverite da ste dovoljno spremni da učite, upijate i idete ka svom cilju.
Pišite mejlove, „pitch-ujte“ ,razgovarajte sa ljudima – i sigurno će neko uočiti vas ili ćete vi uočiti nekog.
Osim što postoji mogućnost da zainteresujete mentora, uvek su tu negde u blizini i investitori kojima možete zapasti za oko.
Ekspertiza
R.H. Grant rekao je „Kada zaposlite ljude koji su pametniji od vas, dokazali ste da ste pametniji od njih“. Zato je ekspertiza ključna stvar. Nije na vama da znate sve, iako treba da znate skoro sve. Nije na vama ni da se pitate za sve, iako će na početku sigurno biti tako. Ali kako stvari budu postajale kompleksnije, morate prepoznati trenutak kada je potrebno da delegirate i da se oslonite na druge.
I zato, svoj tim sačinite od eksperata. Neka svako bude zadužen za ono u čemu je najbolji, u čemu uživa. To će osigurati zadovoljstvo, motivaciju članova vašeg tima i manje glavobolje za vas.
U kom god da ste stadijumu pokretanja biznisa – ka ovome težite. Da oko sebe imate eksperte, kojima je moguće poveriti celokupne zadatke. Biznis zaista imate tek kada je moguće da ga ostavite, a da on nesmetano nastavlja da funkcioniše. A da biste ikada došli do tog stadijuma, mudro birajte i igrajte već na samom početku.
I za kraj – sve ovo neće vam biti od pomoći ako ne shvatite jedno. Startap je maraton, ne sprint.
Spremite se za dug maraton.