Ja sam Goran Bajazetov i suvlasnik sam digitalne agencije iz Novog Sada koja se zove Saturized. Postojimo 14 godina i bavimo se, u suštini, korisničkim iskustvom i dizajnom. U zadnjih šest-sedam godina intenzivno radimo sa startapima i razumemo probleme sa kojima se startapi susreću.

Kako su izgledali tvoji počeci?

Imam 35 godina i počeo sam vrlo rano, sa nekih 14 godina. Sa nekih 15 godina sam već počeo da zarađujem novac radeći dizajn. To je funkcionisalo tako što sam u to vreme dizajnirao flajere za tehno žurke koje su se organizovale, najviše u Novom Sadu i u Subotici. Moje interesovanje za dizajn javilo se tako što sam prvo hteo da budem haker. To je bilo potpuno drugačije vreme u odnosu na ovo što mi vidimo danas. U smislu da je internet bio ne 100, nego verovatno 1000 puta sporiji nego što je danas. Primera radi, da bi se skinula jedna pesma, jedan mp3 od tri-četiri mb, to je moralo da se download-uje, ukoliko imate sreće i ne pukne veza, recimo 15-ak minuta. Igrom slučaja, upoznao sam neke ljude koji su me usmerili na put html-a i rekli – e, slušaj, ako želiš da budeš haker moraš da naučiš html. Šta je html, odakle sad da krenem… Međutim, istražujući šta je html, odakle da krenem, zapravo sam došao do dizajna i do prvog krekovanog Photoshop-a. Tako je, u stvari, počeo moj put. Imao sam 21 godinu kada je nastao Saturized, moj partner Zoran Usančević i ja smo ga napravili. Tako je u suštini sve počelo. Fast forward, to je krenulo 2006. godine u junu-julu i mi smo već u decembru doneli odluku da napravimo Saturized i to su, eto, počeci.

Šta sve prati razvojni put?

Moj put je vrlo zanimljiv. Postoji jedan period mog života gde su stvari išle stravično smooth. Hajde da kažem da ti moji počeci nisu turbulentni i nije bilo nekih naročitih izazova. Imao sam jako veliku sreću da vrlo rano identifikujem šta je to što se meni dopada. Imao sam i dodatnu tu sreću da kao vrlo mlad čujem jednu fantastičnu stvar koja mi je promenila život. Jedna moja baka, koja je profesor engleskog i kod nje sam išao na časove engleskog, rekla je – ako ne znaš kako se nešto radi, gledaj kako to rade najbolji. I to je moto koji mene konstantno vodi kroz život. To je vodilja koja je mene u toj mladosti, pa sve do danas, vodila na mom putu razvoja u dizajnu, a kasnije i u drugim sferama koje su me interesovale.

Koja je bila vaša vizija od starta?

Mi smo odmah na početku sa Saturized-om postavili  visoke standarde i visoka očekivanja, pre svega za nas. Želeli smo da pravimo stvari koje oduševljavaju. A to znači da to nisu prosečne stvari koje se viđaju na web-u, to dolazi od težnje ka najboljem. Znali smo u to vreme koje jako dobar u tome što mi radimo i mi smo želeli da budemo rame uz rame sa tim igračima. Već prvi Saturized web sajt koji smo izbacili je biowow, nismo imali neki naročit portfolio, ali sam taj web sajt koji smo napravili je bio pojava za sebe. Na osnovu toga smo došli do prvih klijenata i već u naredne dve do tri godine smo radili na projektima za Google, Toshibu, HBO, Coca Colu i to sve zahvaljujući tom prvom projektu koji smo tada napravili.

„Onda kada shvatiš, kao prvo, šta je najgori mogući scenario i prihvatiš ga, shvatiš da tu nema previše razloga za brigu“

Gde je izlaz iz komfor zone?

To je ona stvar na koju želiš da se fokusiraš. Hoću li da se fokusiram na stvari koje potencijalno mogu da izgubim ili na stvari koje potencijalno mogu da dobijem? Ja sam po prirodi optimista i pozitivac i trudim se da ne razmišljam previše o tome šta bi moglo da pođe po zlu. Jako je bitna početna tačka, pojasniću sada to. Moja početna tačka je – ne dolazim iz naročito bogate porodice, to je jedna prosečna srpska porodica. Kao worst case, u tom trenutku za mene je – dobro, ako nema love, vratiću se kod roditelja i ponovoću živeti tamo gde sam živeo, gde mi je bilo super cooli sedeću u svom ćošku, za svojim kompom i to je u redu. Zašto je u redu? Zato što sam to radio zadnjih pet-šest godina i tako sam, na kraju krajeva, formirao svoju ličnost koja je to danas. Šta onda? Onda kada shvatiš, kao prvo, šta je najgori mogući scenario i prihvatiš ga, onda shvatiš da tu nema  previše razloga za brigu. Zato što je i worst case scenario ok scenario, ali naravno težiš nekom boljem. Kada to osvestiš onda se više ne osvrćeš unazad, rasteretiš mentalni kapacitet, ne postoji to opterećenje nego teraš unapred i gledaš koje su to stvari koje mogu da se dogode, a da su pozitivne i dobre.

Kakvo je tvoje startap iskustvo?

Mi smo radili sa različitim vrstama startapa. Šta to znači? To znači da smo praktično radili sa ljudima koji imaju vrlo grubo definisanu ideju šta bi želeli da naprave i onda smo im mi pomagali da tu ideju oblikuju, da definišu neki svoj biznis model, da odrede tržište na koje će se fokusirati i da na kraju napravimo produkt. S druge strane, imali smo startape koji su imali po par miliona korisnika na mobilnoj aplikaciji, na mobilnoj platformi, a želeli su da potpuno redefinišu korisničko iskustvo. U tom ogromnom dijapazonu startapa i njihovih različitih potreba,nagledali smo se i naslušali svega.Ono što mogu da zaključim na osnovu rada sa više desetina startapa i čitajući svakakve knjige, ali i pokušavajući da i sam napravim nešto je da u velikoj meri uspeh startapa zavisi od faundera. Odnosno, od te kor ekipe koja je pokrenula startap. Koliko su oni posvećeni, koliko vremena ulažu u to, kakve su njihove ambicije, to je ono što će ultimativno odrediti uspeh tog startapa.

Koja je tvoja poruka mladima?

U suštini, smatram da treba puno da čitaju. Evo recimo, neko je pokrenuo startap i kada bih rekao –  šta misliš da četiri sata sediš sa Stiv Džobsom, kako ti se to čini? Verujem da bi 99,9 posto reklo – ej, super hoću!- Da li bi seo dva, tri ili četiri sata za 1.000 dinara, da li bi platio 1.000 dinara za par sati da čuješ najbolje stvari koja ta osoba ima da ti kaže?- Pa da, platio bih sigurno. – Cool, kupi knjigu i pročitaj je. Zato što je suštinski neko sumirao čitav svoj život ili jednu deceniju svog rada u tu knjigu. Ono što je vrlo verovatno je da ćete više izvući iz te knjige nego što biste, možda, isto to vreme proveli sa tom osobom, uz kafu. Zašto? Zato što se neko, dok je pisao tu knjigu, trudio da oblikuje svaku tu rečenicu i da formuliše u jednu vrlo smislenu i jasnu formu. I to je nešto čemu možete 1.000 puta da se vratite, dok u poređenju, kada biste sedeli sa Stiv Džobsom, pričali biste o svemu i svačemu i tu bi bio niz nekih pauza u komunikaciji. Da li biste vi bili inspirisani tim razgovorom? Apsolutno da, možda deset puta više u odnosu na to koliko biste bili inspirisani knjigom, mada ne mora da znači. Opet, da li biste izvukli onoliko koliko i iz knjige? Ni blizu. Druga stvar koju bih rekao je taj savet koji sam ja dobio, a to je – ako ne znate kako se nešto radi, gledajte kako to rade najbolji.

Transkript iz intervjua sa Goranom Bajazetovim iz serijala „Sartap priče“.